Trener Milana nema nijedan razlog da podnese ostavku. Njegova uloga svodi se na čuvara plaže u zimskom periodu, dok je klubu svejedno, ne postoji niko ko bi tako dobro obavljao posao. Zbog toga sa klupe jedino mogu da ga iznesu...
Kada je Max Allegri letos pristao na nova pravila igre, sigurno je ambiciju gurnuo na dno fioke. Niko ozbiljan nije verovao da će Milan učiniti nešto sa ovim timom niskoletača, ali su u Via Turati računali na inerciju.
Problem je što su pogodnosti laganog umiranja jedne velike generacije već iskoristili, smena senatora je odlagana bukvalno dok su mogli da hodaju bez štapa. Junska seča zaslužnih je ustupak biologiji, prodaja dvojice najboljih poslednja prilika da se bisage napune.
Ono o čemu se javno ne govori je da ni sa Ibrom i Thiagom Silvom, bez pravih pojačanja Milan ne bi napravio ništa značajno, ni u Seriji A, o Evropi i da ne pričamo. Sa te strane potpuni zaokret ima logike, da nije širenja neiskrenog optimizma od strane Gallianija.
Allegri je znao šta će mu se desiti, to da li će biti sedmi, deseti ili trinaesti sasvim je svejedno, nije pitanje brojki.
Njega su trpeli, ne želeli. Tačnije, imao je saveznika u Gallianiju i stalnu Berlusconijevu sumnju na ramenima. Osvojio je titulu u godini kada je konkurencija bila u zimskom snu. Iskoraka u Evropi nije bilo, a gubitak Serije A protiv, prošle godine slabijeg Juventusa, označio je kraj njegove karijere u Milanu.
Ovo što sada gledamo je pozajmljeno vreme, brak iz računa. Allegri neće sam otići taman da Milan izgubi sve utakmice do Božića. Ček koji dobija kao čuvar plaže u zimskom periodu dok gubi utakmice, dovoljan je razlog da mi verujete.
Na platnom spisku, ako ga smene, ostaje do leta 2014. Sigurno da kada primate 2.5 miliona po godini, iako ne radite, višak slobodnog vremena predstavlja blagoslov.
Nema dakle razlog da ode. Svima je jasno, da, ma kakav trener bio, bolji je od ekipe sa kojom se urušava. Sinoć je ponovio da je pitanje njegovog ostanka ili odlaska upućeno na pogrešnu adresu, o tome odlučuje klub. Sigurno je da bi učinio uslugu svima da podnese ostavku, osim sebi, naravno.
Milan nema alternativu, drugim rečima, sa ovakvom ekipom svejedno je ko će sedeti na klupi. Večiti broj dva Tasotti je dovoljno pametan da zna da bi prihvatanjem uloge prvog trenera dobrovoljno stavio glavu u lavovsku čeljust i odrekao se i najmanje šanse da jednom trenira pravi Milan. Instaliranje nekog od bivših igrača, tipa Costacurte, ili Neste i Gattusa, sve u trijumviratu sa Maldinijem su potezi očajnika, nije svako Pep Guardiola.
Kad smo već kod njega, u senci eventualnog dolaska, što sa ove razdaljine liči na utopiju, su svi ostali, niko kvalitetan neće prihvatiti da bude vatrogasac u kući gde je požar takav da će i posle njegovog gašenja ostati samo ruševine.
Od jutros pominju Riijkarda, još jednu klupsku legendu, ali to su podgrejane pite, isto tako bi šansu mogli da pruže Gullitu ili Van Bastenu. Milan više neće biti takav, kao što ni Berlusconi neće biti dvadeset godina mlađi.
"Il Cavaliere"? Njegovo ćutanje opominje, bude li se javio do meča sa Genovom, taj poziv bi okončao mučenje. No, čini se da bi on radije manje fudbala, a više novca, arapskog ili ruskog svejedno, pitanje je valute, ne vrednosti.
Dakle, sa Allegrijem ili bez njega je svejedno, promena radi promene, uz napomenu da će i novi dežurni krivac iskati novac za pozajmljivanje svog lika i dela.
Zbog čega onda menjati Allegrija, kad mu uloga ionako dobro stoji?