.jpg)
Milan doveo osmoricu fudbalera za 109.000.000 evra, potrošio više nego bilo koji italijanski klub, popunjavao isključivo goruće pozicije, ali opet postoji strah od prelaznih rokova iz vremena kineskih vlasnika i neznalica Fasonea i Mirabelija
Svako ko iole prati italijanski fudbal moraće da se usaglasi - Paolo Maldini zavrteo je točak nove istorije Milana. Većim delom prošle decenije na San Siru se nije znalo ko pije, a ko plaća i kada je kasa bila prazna i kada je moglo raskalašno da se kupuje. Milan su, pre nego što je klupska legenda pustila pipke u sportskom sektoru i nizom vanserijskih pogodaka iz prelaznog roka u prelazni rok, nazivali posrnulim gigantom, a Paolo ga je pedantnom i promišljenom transfer politikom preobratio u šampiona Italije, polufinalistu lige šampiona...
Malo je reći da gazda kluba Geri Kardinale nije ispoštovao Maldinija nakon Skudeta 2022. godine, pa je sportski direktor prošlosezonski tim krojio sa tek pedesetak miliona evra. I baš paradoksalno, bio je to prelazni rok pun Maldinijevih promašaja. Ipak, teško da su razočaranja poput Šarlea De Ketelarea, Divoka Origija, Astera Vranksa i Seržinja Desta, mogla da bace senku na prethodne genijalne poteze poput Rafaela Leaa, Tea Ernandeza, Majka Menjana, Fikaja Tomorija, Pjera Kalulua, Ismela Benasera, Sandra Tonalija, Olivijea Žirua, Radeta Krunića, maltene kompletnog tima što je takmičarske 2021/22 protivno svim očekivanjima pokorio Italiju.
Konačno su Rosoneri imali čoveka sa autoritetom i vizijom na jednoj od najvažnijih klupskih pozicija i zato se verovatno svakom istinskom Milanisti prevrnuo želudac kada je početkom juna puklo na realaciji Maldini - Geri Kardinale, a klupska legenda dobila otkaz. Titula, pa polufinale Lige šampiona u uzastopnim sezonama, smešio se brk Rosonerima, očekivali su da Maldini ovog leta počne da baca udicu širom Evrope. Besplatni Daiči Kamada već je bio dogovoren, Lois Openda prva želja za špic napada... I odjednom neočekivani razlaz bez najave. Maltene u 48 sati Maldini je pokupio stvari i napustio Milanelo, sa njim i drugi član tandema zaslužnog za Milanovu reneransu, Riki Masara.
Budućnost je momentalno postala maglovita. Sportski sektor dopao je ruku Žorfirja Monkade (37), mladog, ali vrlo umešnog, dotadašnjeg šefa skauting službe Rosonera. A prvi potez upravljačkih struktura kluba bio je prodaja Sandra Tonalija. A kada pustite momka koji je zbog ljubavi prema klubu pristajao na smanjenje plate, momka projektovanog da na San Siru ostane ceo život i privatizuje kapitensku traku, tada navijače kluba naterate da se zapitaju kojim će kursom nadalje ploviti Milanov brod, da li ih u godinama koje slede čekaju sezone patnje nalik onima iz sredine prošle decenije kada je sedmostruki šampion Evrope bio samo puki prosek Serije A.
Prodaja Tonalija druga je najveća u istoriji velikana sa San Sira, a najunosnija još od 2009. godine kada je Riki Kaka poslat u Real Madrid za 67.000.000 evra. Zvanično, Milan je od Tonalija za sada zaradio 64.000.000 evra, uz bonuse mogao bi i više. I činjenica je da je perspektivni italijanski vezista finansirao dobar deo Milanovog aktuelnog prelaznog roka.
Nakon tmurnih oblaka, nad crveno-crnim delom Grada mode ipak je počelo da se pomalja sunce... Jer potpisi su počeli da se nižu kao na fabričkoj traci, a što je još važnije, klub je nagovestio da zna šta radi jer su popunjavane pozicije koje su bile deficitarne i problematične u prethodnim sezonama. Bez Tonalija, uz povređenog Ismaela Benasera i potencijalni odlazak Radeta Krunića u Fenerbahče, Rosoneri su morali da rekonstruišu sredinu terena. A tamo, tri potpisa. Ruben Loftus Čik (16.000.000), nekada vanserijski talenat Čelsija uliva možda i najmanje sigurnosti, ali su se Milanu verovatno osladila pojačanja sa Stamford Bridža poput Žirua i Tomorija. Punih mesec dana trajala je Milanova potera za centralnim vezistom AZ Alkmara Tižanijem Rajndersom i sudeći po malom uzorku iz pripremnih mečeva, Holanđanin bi mogao da bude pun pogodak. Od ukupno osam ovosezonskih potisa, poslednji je bio Junus Musa (20), perspektivni centralni vezni iz Valensije (20.000.000). Mlađa verzija Franka Kesija što je stigla sa godinu dana zakašnjenja budući da je igrač Kesijevih karakteristika bio neophodan Milanu u minuloj sezoni.
Tri novopridošlice u vezi i još tri na desnom krilu. Toliko je Stefano Pioli kuburio sa rešenjima na desnom boku zbog ipak nedovoljnog kvaliteta Aleksisa Salemakersa i Žuniora Mesijasa, da je odlučio da blindira tu stranu terena. Samjuel Čukvueze iz Viljareala bi mogao da pravi dar-mar odbranama Serije A uz svog brata blizanca Rafaela Leaa. Preko 70 odsto napada Milana prošle sezone išlo je po levoj strani preko teške artiljerije Leao - Teo Ernandez, a Čukvueze bi konačno mogao malo da rasteeti francusko-potugalski duo. Transferom iz Čelsija vrednim 20.000.000 evra, Milan će pokušati da oživi karijeru Kristijana Pulišića, a zalog za budućnost je 18-godišnji vunderkind Luka Romero, Argentinac upecan za "dž" nakon isteka ugovora sa Lacijom.
Uspeo je Milan da dovede i špica koji će verovatno deliti minutažu sa vremešnim Olivijeom Žiruom. Noa Okafor je prošlog leta bio želja Paola Maldinija, a godinu dana kasnije Milan je uspeo da odobrovolji Salcburg sa 14.000.000 evra. Pritom je reprezentativac Švajcarske i te kako sposoban da po potrebi odmori i odmeni Leaa na levom krilu. Uz besplatnog golmana Marka Sportijela, svakako pouzdanije zamene za Menjana od prošlogodišnjeg drugog čuvara mreže Ćiprijana Tatarušanua, to su za sada svi ulazni transferi Milana ovog leta. A pritom se traži adekvatan zamenik Teu Ernandezu i zahvalan desni bek. Da ne zaboravimo da je Milan napravio odličan posao slanjem Antea Rebića u Bešiktaš bez obeštećenja sačuvavši tako 14.000.000 evra koje bi na bruto nivou u naredne dve sezone otišle na platu Hrvata.
Sa 109.000.000 evra ukupnih izadataka, Rosoneri debelo prednjače među italijnskim timovima. Više od Milana ovog leta trošila je velika šestorka Premijer lige zajedno sa Njukaslom, saudijski Al Hilal, Pari Sen Žermen, Real Madrid i Red Bul Lajpcig. Mada nebrojeno puta se pokazalo da visina ulaganja ne mora i često ne garantuje rezultate.
Sećaju se toga Milanisti dobro, jer ne tako davno njihov klub umeo je da potroši po blizu 150.000.000 do 200.000.000 evra za leto, a da gotovo ceo spisak pojačanja bude jedan veliki promašaj. Crne prelazne rokove Milana pod kineskom upravljačkom strukturom vodile su fudbalske neznalice Mirabeli i Fasone. Leta 2017. godine Milan je spiskao 186.500.000 evra na Leonarda Bonučija (42.000.000), Andrea Silvu (38.000.000), Andreu Kontija (24.000.000), Hakana Čalhanoglua (23.300.000), Lukasa Bilju (19.700.000), Matea Musakija (18.000.000), Rikarda Rodrigeza (15.000.000) i još nekolicinu plaćenih pozajmica...
Leta 2018. i januara 2019. godine Milan je spiskao 194.000.000 evra na Lukasa Paketu (38.400.000), Matiju Kaldaru (37.740.000), Kšištofa Pjonteka (35.000.000), Nikolu Kalinića (22.500.000), Samua Kastiljeha (21.300.000), Dijega Laksalta (19.000.000), Fabija Borinija i pozajmice Gonzala Iguaina (10.200.000) i Tjemuea Bakajokoa (5.000.000).
Niko od nabrojanih, osim Matije Kaldare što je nekada bio vanserijsi potencijal, a već godinama nije ozbiljan fudbaler, više ne nosi dres Milana, niti je sedmostruki šampion Evrope nekoga od njih preprodao za više novca.
Zato dok Piolijevi izabranici ne razgaze igrališta u Seriji A i dok na evropskoj sceni ne potvrde kvalitet, Milanisti će strahovati od ponavljanja istorije koju bi, da mogu, momentalno izbrisali iz sećanja. Na papiru deluje da je Milan kupovao tačno ono što mu je bilo potrebno, a da je istovremeno ulagao u talente koji bi u budućnosti mogli da mu donesu višestruku zaradu, ipak prelazni rokovi sa Ali ekspresa iz vremena kineskih vlasnika iznova buditi bojazan da se stotine utrošenih miliona ne pretvore u poptuni fijasko.
Objavi komentar