To im je bio životni san, kruna profesionalne karijere. Imali su tada italijanski klubovi mnogo para, ali izdvojilo se 7 klubova koji su bili nenadmašni i čiji se kapital merio stotinama miliona maraka. Gazde čuvenih "7 sestara" kako su ih krstili italijanski mediji su bili među najmoćnijim ljudima u zemlji, te su upumpavali svoje novce u klubove na čijim su čelima bili. Pre početka sezone nije se znalo ko će od njih odneti "Scudetto" i to je ligu i činilo veoma zanimljivom.
Agnelli (Juventus), Berlusconi (Milan), Cranioti (Lacio), Tanzi (Parma), Moratti (Inter), Cheki Gori (Fiorentina) i Sensi (Roma), mogli su da dovedu bilo kog igrača u svoj tim.
Svi mi koji imamo preko 20 godina, rasli smo uz ovu ligu. Nedelja, odmah posle ručka, uključujemo TV prijemnike i sa ostalim muškim članovima porodice pratimo multiprenos Italijana. Za to smo živeli. Sakupljali sličice i navijali svako za svoj tim. Uz njih tu je bilo još dosta ekipa na čija gostovanja niko nije voleo da ide. Teško je bilo pobediti u Veneciji, Bolonji, Breši, Veroni, Bariju, Bergamu, Udinama. Nijedna ekipa nije imala sigurne bodove. Pravo niotkuda pojavljivali su se Dario Hubner, Tomas Lokatelli i ostali koji su svojim golovima i bravurama uteravali strah u kosti najvećim ekipama. Bio je to period od 15-ak godina koji nikada necemo zaboraviti. Onda se desio "Calciopoli"...
Previše toga se nakupilo. Mnogo malverzacija, kriminalnih radnji i svega što je bacilo veliku ljagu na ovu ligu. Gorak je bio ukus u ustima svima nama koji smo se kleli u nju i čiji su nam igrači bili fudbalski idoli, i idoli uopšteno. Ljudi kao što su Javier Zanetti, Paolo Maldini, Giuseppe Bergomi, Francecko Totti i mnogi drugi bili su za nas i više od toga. Oni su pravi primer kako jedan sportista, pa i čovek generalno, treba da se ponaša i na terenu, a i van njega. Njih niko nije mogao da kupi. Imali su ono nešto što današnje generacije nemaju. Nisu jurili za parama, voleli su i igrali za samo jedan klub. Ceo svoj život su podredili tome i poštovali navijače koji su od njih i napravili to što jesu, uzore mnogima. U svim ligama se namesta, ali su se izgleda samo Italijana upustili u tu borbu i napravili sebi medveđu uslugu.
Čelnici engleske lige diče se kako je njihova liga najbolja i najkvalitetnija. Možda bi trebali da stave prst na čelo i da se zapitaju jesu li oni za to zaslužni ili neko drugi? Ne mogu da osporim da u njoj ima najviše para i da igraju vrhunski igrači, ali u najmanju ruku za to nisu zaslužni Englezi, nego bogati Rusi, šeici, Amerikanci i par milijardera iz Azije. Da su to, kao što je bilo u Italiji, uradili njihovi sopstveni gradjani, ne bih imao zamerku. Ovako je par stranaca došlo da se igra milionima i kad im dosadi ima da odu i ostave totalni haos. Reprezentacija Engleske godinama ne može da stigne do same završnice. O tituli može samo da sanja. Mladi engleski reprezentativci koji treba da budu budućnost svoje zemlje, jednostavno nemaju kad da dođu na red od neverovatno velikog priliva stranaca, i to je neoboriva činjenica. Još dugo godina će Premijer liga biti u samom vrhu zbog ogromnih para na ime TV prava. Prvak lige dobija preko 120 miliona funti, a poslednji na tabeli neverovatnih 79 miliona! Ne mogu ni da zamislim kakve bi timove pravili Italijani da raspolažu sa tolikim novcem.
U španskoj "Primeri" stvari su kristalno jasne. Najjači timovi su Real Madrid i Barselona, koji suvereno vladaju i tek se ponekad pojave ekipe kao što je ove sezone reč o Atletiku iz Madrida. Ekipa Diega Simeonea proživljava blistave trenutke na leđima svog "El Tigrea", Falcao-a, koji je takođe rekao da ne bi imao ništa protiv da se oproba u Seriji A. Niko se ne pita odakle najvecim spanskim timovima toliko para svih ovih godina, za dovodjenje najboljih svetskih fudbalera?
Možda ste primetili, a možda i niste da je letos "španska pijaca" bila prilično slaba. Svi su navikli na transfere za koje Real Madrid i Barcelona troše po nekoliko desetina miliona evra. Bilo je par solidnih, ali ne kao ranije...
Ralog leži u tome što je samo pitanje trenutka kada će većina klubova "Primere" proglasiti bankrot, ako već nisu. Naime, ukupno, španski timovi duguju preko 5 milijardi evra! Od toga 20% treba da se vrati državi na ime poreza, a preostalih 80% raznim bankama od kojih su dobijali kredite za dovođenje zvezda poput Cristiana Ronalda (94 miliona evra) i Kake (68 miliona evra). Sve je to bio "deal" španskih klubova, banaka i njihove Vlade. "Caja Madrid" je jedna od 7 institucija koja je ugovorila transfer pomenuta 2 igrača, član konzorcijuma "Bankia".
U ovu sezonu Real Madrid je ušao sa neverovatnim dugom od 840 miliona evra. Barselona duguje 98 miliona evropskih novčanica. Valensija, koja je pod hipotekom i dalje ima dug od 260 miliona evra. Od 1.1.2013. na snazi je novi zakon koji svim profesionalcima "oduzima" od zarade pola cifre iz ugovora i na taj način bukvalno tera velike zvezde da dođu u Španiju. Takođe, ministar sporta Joze Ingacio Wert je odlučio da 35% zarade od TV prava automatski odlazi na saniranje dugova svih klubova, što automatski znači da ekipa Barcelone koja ima 183 miliona prihoda, mora da se pozdravi sa 64 miliona evra i sa preostalim iznosom zakrpi sve godišnje rashode. Zato, što se tiče spanske lige više nemojte da očekujete transfere kao što su bili za vreme vladavine Florentina Pereza, jer do 2020. godine svi dugovi moraju da se vrate. O ekipama kao što su Racing Santander, Mallorca, Tenerife, Albacete izlišno je i govoriti.
Za to vreme Serija A polako ali sigurno staje na svoje noge. Klubovi su se stabilizovali, neki su napravili svoj stadion. Većini ekipa je to u planu i navodi takve poduhvate kao glavni cilj u budućnosti.
Juventus - Tim koji je izbačen iz lige zbog nameštanja vratio se na mesto koje mu i pripada. Trenutno je najjača ekipa u ligi. Ekipa koja moze ravnopravno da se bori sa svim evropskim velikanima. Izgradili su novi stadion, doveli kvalitetna pojačanja, igraju lep fudbal i nema sumnje da mogu samo da napreduju iz sezone u sezonu. Buffon, Ciellini, Asamoah, Pirlo, Vučinić, Giovinco, samo su neki igrači iz Conteove čete, koji su iz grupe izbacili i trenutnog osvajača Lige šampiona, Čelzija, koliko god oni loše igrali ove sezone, to je solidan rezultat za tim koji je pre par godina bio u Seriji B.
Milan - Kada ekipa proda svoja najbolja dva igrača, mora da doživi turbulencije. Nije to više onaj Sacchiev ili Ancelottiev Milan, ali i pored svega toga tim je uspeo da prodje grupnu fazu Lige šampiona i neverovatno se podigne na tabeli Serije A, nakon početnog sunovrata. Velike su zamerke na račun Berlusconija i Gallianija o transfer politici, ali ne zaboravite da se bliži finansijski "fair play", koji ce umnogome promeniti tok fudbala kao igre. Milan dobro gura na oba fronta, mlada ekipa se tek formira. Ovo je sezona koja je morala da im se desi u cilju pronalaženja mladih asova koji će nositi ekipu u budućnosti. Uz već veliku zvezdu fudbala El Shaaraw-a, te mlade igrače kao što su Niang, Emanuelson, Krkić, De Sciglio, te prekaljene Mexesa, Boatenga, Montoliva, i mnoge talente poput Saponare-a, Weiss-a, Astorija o kojima se priča ovih dana, mogu da se vrate na mesto koje im pripada bez ikavkih sumnji.
Inter - Klub koji je svoje najveće uspehe doživeo u vreme "Calciopolia", osvojivši "tripletu", krenuo je u novi poduhvat. Teško je bilo nakon silnih trofeja motivisati te igrače da zaigraju na istom nivou, s toga su promene bile neminovne. Mladi i veoma talentovani stručnjak, Andrea Stramaccioni ima viziju i kvalitet da vrati Inter u sam vrh evropskog fudbala. Pobeda u Torinu mu daje pravo za to. I dalje su u trci za "Scudetto", Kup Italije i Ligu Evrope.
Lazio - Ekipa koja već godinama igra zajedno. Čvrsta i organizovana u odbrani, sprovodi taktičke zamisli trenera Petkovića do najsitnijih detalja. Mozda ne igraju lepršav fudbal kao njihov gradski rival Roma, ali rezultati su itekako tu. Odlučni su u ideji da naprave svoj stadion, što će im doneti svež kapital i veliku ulogu na polju transfera. Sama činjenica da igrač kao sto je Frank Lampard ne bi imao ništa protiv da zaigra za "nebesko-plave" pokazuje da se klub vraća na staze stare slave, kada su pod Cragnottijem, koji je bio vlasnik prehrambenog giganta "Cirio", osvojili titulu i imali bezbroj zvezda u svojoj ekipi.
Roma - Mnogi stručnjaci u Italiji smatraju da ova ekipa igra najlepši fudbal na apeninskom polustrvu. Rukovodstvo ekipe takođe je najavilo novi stadion, koji će biti svečano otvoren u sezoni 2016/2017. Uz legendu "vučice", Totija, njegovog naslednika De Rossia, buduću zvedu Lamelu, te igrače kao što su Osvaldo, Destro ili Pjanić, ekipa grabi ka Ligi šampiona. Za razliku od prošlih godina tu su turneje po Americi, a od leta i u Aziji. Prema istraživanjima Rominog rukovodstva taj klub ima oko 85 miliona navijača i 225 miliona simpatizera širom sveta.
Fiorentina - Najprijatnije iznenađenje u dosadašnjem toku prvenstva. Pod palicom Vincenca Montele stvorili su tim za svaki respekt. Direktor ekipe, Daniele Prade odradio je sjajan prelazni rok, te su uz ostanak Jovetića doveli pregršt odličnih fudbalera kao što su Savić, Aquilani, Giuseppe Rossi, Pizaro, Borha Valero, Tomović itd. Nema sumnje da će ekipa biti baš tamo gde je i bila u vreme legende Gabriela Omara Batistute, u samom vrhu evropskog fudbala.
Parma - Poslednja ekipa u nizu "7 sestara". Kao što svi na Balkanu kažu, jedini tim koji niko ne mrzi i koji je svima simpatičan. Razlog leži u tome što su nekada popularne "mlekadžije" svima prirasle za srce tokom zlatnog doba italijanskog fudbala. Ti žuto-plavi dresovi i najveći broj evrospkih trofeja posle Milana, Intera i Juventusa, činili su da ova ekipa igra možda i najlepši fudbal na Apeninima, pa i šire. Sama činjenica da je tada zlatna kopačka Evrope Hristo Stoichkov prešao iz Barcelone u Parmu, dovoljno govori o imenu ovog kluba tih godina. Zamislite prelazak Mesija u "provincijskog diva" danas, kako su Parmi tepali Italijani. Bankrotom jednog od najvećih italijanskih brendova "Parmalat", završila se epizoda A.C. Parma, u kojoj su svoje uloge imali i velikani kao što su Buffon, Thuram, Cannavaro, Sensini, Dino Baggio, Zola, Crespo, Chieza, Aspilla, Adriano i mnogi drugi. Klub je bio pred gašenjem, a onda se pojavio Tomazo Girardi, preduzetnik iz Brescia i počeo da piše neke nove stranice istorije FC Parma, koji jedini nije poražen kod kuće u ligi i koji ima neke nove mlade nade poput Belfodila, Aque, Sansonea. Stari lisac Arsen Wenger je kao što to obično biva već poslao ponude za sve što u ovoj ekipi vredi. Sve to je zasluga jednog čoveka, direktora Parme, Pietra Leonardija, koji je posle silnih otkrovenja u Udineseu počeo da pravi od Parme ekipu koju hoće da vrati tamo gde je nekada i bila, u sam vrh evropskog fudbala.
Napoli - U to vreme nije spadao u gore pomenutih 7 ekipa, ali je pre toga za vreme Maradone i poslednjih godina pokazao svima da se na njega mora ozbiljno računati. Danas ovaj tim ima svetski priznate igrače poput Cavanija, Hamšika, te brdo jako kvalitetnih pojedinaca koji čine ekipu od koje cela liga strahuje. Sigurno je da će i pored problema koji su ih zadesili u poslednje vreme, biti ozbiljan konkurent Juventusu do kraja sezone, u borbi za "Scudetto". Jucerašnji potpis Armera, uzdanice Udinesea, pokazuje da ova ekipa radi dobar posao, te se pojačava isključivo na mestima gde su tanki. To je odlika velikih ekipa, što Napoli svakako jeste.
Možda Serija A nema kvalitet kao što je imala u svoje zlatno doba, ali ono sto je činjenica je da liga nikada nije bila ujednačenija i da svako svakoga može da pobedi. Ne zna se ko će sledeće sezone igrati u Evropi i sama ta pomisao govori u prilog tome da se "Calcio" vraća tamo gde mu je i mesto, u sam vrh evropskog i svetskog fudbala.
Napisao: Marko Radović (sportske.net)
Objavi komentar