Pippo, koji je stariji brat Simone Inzaghija, koji je takođe fudbaler, karijeru je počeo u Piacenzi 1991. godine, u klubu iz svog rodnog grada. Nakon samo dve odigrane utakmice u ekipi Piacenze, Inzaghi je prešao na pozajmicu u Leffe, tim koji je tada igrao u trećoj ligi. Za Leffe je odigrao 21. utakmicu, i postigao 13 golova.
Sezonu nakon toga, seli se u Hellas Veronu koja je igrala u Seriji B, i za njih postiže 13 golova, na 36 mečeva.
Nakon dve sezone gde je bio na pozajmicama, Pippo se vraća u Piacenzu, gde je bio u prvom planu tokom sezone, i na 37. utakmica postigao 15 golova.
Naravno Filippo se tu nije dugo zadržao, već je 1995. godine debitovao u Seriji A, noseći dres Parme. Ipak prelazak u viši rang, uslovio je da Inzaghi na 15. utakmica postigne samo 2 gola, zbog čega ga je Parma prodala Atalanti naredne sezone.
Prelazak u Atalantu bio je pun pogodak za legendarnog SuperPippa. On je u toj sezoni za tim iz Bergama postigao 24 gola, zbog čega je proglašen prvim strelcem lige, i ujedno najboljim mladim igračem. Posle sjajne sezone u Atalanti, težio je većim izazovima zbog čega je prodat, tada Lippijevom Juventusu, gde se zadržao 4 godine, igrajući sa Del Pierom u napadu "Stare Dame". Tokom te 4 sezone, za Torinski klub postigao je 58. golova, na 122. utakmice. U sezoni 1997/98 sa Juventusom je postao prvak Italije, i vicešampion Evrope. Dolaskom Francuza, Davida Trezegeuta, Inzaghi je izgubio mesto u startnoj postavi, zbog čega je napustio Juventus, i prešao u Milan, što je bio najbolji potez u njegovoj karijeri...
SuperPippo je godinama stekao status legende kluba sa "San Sira".
Gotovo celu prvu sezonu u Milanu, Pippo je proveo povređen, da bi naredne u duetu sa Shevchenkom igrao sjajno, i tada je stvoren jedan od najboljih napadačkih tandema svih vremena, Pippo-Sheva.
U dresu Milana, postao je najbolji Evropski strelac, prestigavši tako Alessandra Altobellija. Što se reprezentacije Italije tiče, Inzaghi je za seniorski tim "Azzura" debitovao 1997. godine, a prethodno je prolazio kroz mlađe selekcije.
Njegov učinak za Italiju je 25 golova na 57 utakmica. Pippo je deseti strelac Italijanske reprezentacije, svih vremena, a dres svoje zemlje nosio je na Svetskom Prvenstvu 98-e, EP- 2000. godine, na EURO u Portugalu nije išao zbog povrede, međutim bio je važan igrač za Italiju na Svetskom Prvenstvu u Nemačkoj 2006. kada su "Azzuri" osvojili pehar šampiona sveta.
Pippo je osvajao brojne trofeje, kako sa Milanom i Juventusom, tako i sa reprezentacijom Italije, a u karijeri je dobijao razna priznanja, koja je stekao kao individualac.
Juventus:
Seria A: 1997/8
Super Kup Italije: 1997. godine
UEFA Intertoto Kup: 1999. godine
Milan:
Seria A: 2003/4; 2010/11
Kup Italije: 2002/03
Super Kup Italije: 2011. godine
UEFA Liga Šampiona: 2002/03; 2006/07
UEFA Super Kup: 2003; 2007. godine
FIFA Svetsko Klupsko Prvenstvo: 2007. godine
Trofeji sa reprezentacijom Italije:
UEFA Evropsko Prvenstvo U21-Šampioni Evrope: 1994. godine
FIFA Svetsko Prvenstvo - Šampioni Sveta: 2006. godine
UEFA Evropsko prvenstvo- srebrna medalja- 2000. godine
Pippova lična priznanja:
Seria A najbolji mladi fudbaler: 1997. godine
Seria A prvi strelac: 1996/97
UEFA Liga Šampiona - Igrač Finala: 2007. godine (Milan Šampion Evrope, Pippo je postigao oba gola protiv Liverpoola)
Najbolji Italijanski strelac u UEFA klupskim takmičenjima
Najbolji strelac Milana u Evropi
Treba napomenuti da je Pippo sa 70 golova drugi strelac Lige Šampiona svih vremena, a sa tri het trika u Elitnom takmičenju je najbolji, međutim to mesto deli sa još par igrača koji su tri puta postizali het trikove.
Sa 316 golova peti je najbolji Italijanski strelac svih vremena.
Kao ofanzivac, i napadač, Pippo nije razarač odbrana, niti igrač čije su karakteristike tehnika, i neka posebna brzina, međutim ovom legendarnom napadaču to nije ni potrebno.
Inzaghi je klasični centarfor, kojem je dovoljno samo par kontakata sa loptom u toku cele utakmice, a da pritom zatrese mrežu rivala. Nazivaju ga gospodarom kaznenog prostora, u kojem je poznat kao veliki simulator. Na početku karijere Pippova "gluma" je dobro prolazila, međutim vremenom je "provaljen"...
Ono što karakteriše ovog napadača, jeste to što se u toku meča dosta puta nađe u nedozvoljenoj poziciji, tj. ofsajdu. Prema nekim statističkim podacima, Pippo je u par sezona u Ligi Šampiona rekorder po broju puta kada se našao u ofsajdu.
Legendarni Paolo Rossi, često je upoređivao Inzaghija sa samim sobom, tvrdeći da je tip igrača koji je neverovatno strpljiv, snalažljiv i uvek maksimalno koncentrisan u toku meča. A bivši trener Milana, Carlo Ancelotti, nedavno je izjavio: "Pippo je i danas najbolji igrač u protivničkom šesnaestercu. Treba ga snimati i to pokazivati mladim fudbalerima, da bi naučili kako se treba kretati u kaznenom prostoru."
Pored svega ovoga, on je i veliki borac, a upravo zbog te borbenosti, i požrtvovanosti, 15-og Aprila, 1998. godine na meču Monaco-Juventus, dobio je "uspomenu" za ceo život. U duelu sa Diawarom, Pippo je izvukao "debilji kraj" i tada mu je rasečena usna, zbog čega ima ožiljak. (LINK), (LINK), (LINK)
Nadimak "SuperPippo", ili "SuperPippo Inzaghol", dobio je od navijača za vreme svojih najvećih golgeterskih dana. Reč "SuperPippo" u Italiji predstavlja i crtanog lika "Super Šilju".
Filippo nema dece, nije ni oženjen, uprkos tome što su ga mediji više puta videli pred oltarom, a ta priča najviše je potencirana tokom septembra prošle godine.
Njegova poslednja potencijalna "životna saputnica" bila je Alessia Ventura, međutim nije došlo do svadbe, zbog(ako je verovati novinama), Pippove "tajne veze" sa TV voditeljkom Marikom Fruscio, koja je izjavila da su bili u vezi 4 meseca.
Mnogo godina pre ovoga, on je navodno odbijen od strane Eugenie Dvoretskaye koja je poznata kao foto model. Između ostalog, bio je i u vezi sa Samanthom De Grenet.
Tokom Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. u intervjuu za jedan magazin, Inzaghi je pričao o svom životu, pa i o ženama.
"Dobro se osećam, i ovo je moj izbor, ne znam kada ću se oženiti, to može biti sutra ili za koju godinu. Ne pravim razlike među ženama, želim jednog dana pored sebe dobru suprugu, i dobru majku.", istakao je kako 2006. tako i sada, neoženjeni Pippo. Kako god nadamo se da će jednoga dana pronaći srodnu dušu, i uživati u penzionerskim danima...
 |
| Pippo proslavlja svoj 300. gol |
Ono zbog čega volimo ovoga čoveka, jeste to što je godinama stvarao istoriju sa Milanom, osvajajući najveće trofeje.
Uprkos dobrim igrama za "Bianconere", Pippo je prodat Milanu, i kako je nedavno otkrio, to je morao da drži u tajnosti, dok su trajali pregovori.
Iz godine u godinu osvajao je srca svih nas "Rossonera", mnogi su ga odmah zavoleli, jer je nakon povrede kolena, u tandemu sa Shevchenkom igrao neverovatno. U toj sezoni postigao je 16 golova, i bio je jedan od najvažnijih igrača, tada Milana sa Fatihom Terimom na klupi. Naredna sezona 2002/03, bila je kao iz snova za Pippa, koji je tada po prvi put podigao pehar Lige Šampiona sa "Rossonerima" u Manchesteru, nakon što je njegov tim savladao Juventus u finalu, nakon izvođenja penala. U toj sezoni postigao je svoj treći het trik u Ligi Šampiona, i to protiv La Corune u grupnoj fazi. Prethodno je postigao dva het trika u dresu Juventusa, protiv Dinamo Kieva, i Hamburga. U šampionskoj 2002/03 sezoni, u elitnom takmičenju je postigao 12 golova, zbog čega je proglašen prvim strelcem Lige Šampiona. Što se tiče Serie A, Milan je te sezone bio trećeplasirani tim, a Pippo treći strelac lige sa 17 pogodaka.
U Novembru 2004. godine, produžio je ugovor sa "Rossonerima". Sezona 2003/04 donela je 17. scudetto Milanu, međutim Pippo je zbog povrede kolena bio dosta odsutan, što je uticalo da postigne samo 7 golova u toj sezoni.
Posle toga dolazi 2005. godina, godina koje se nerado sećamo... Izgubili smo titulu Lige Šampiona, a u Seriji A smo sezonu završili na 2. mestu sa 7 bodova zaostatka u odnosu na Juventus. Da stvari budu gore, Inzaghi je dobar deo sezone proveo van terena zbog povrede, i postigao je samo 1 gol. Kratko i jasno, sezona za zaborav.
Naredna 2005/06-ta nije donela mnogo uspeha, u Seriji A, smo bili treći, dok smo u Ligi Šampiona eliminisani u polufinalu od Barcelone, koja je te godine osvojila titulu. Treba napomenuti da smo do polufinala stigli preko Bayerna kojeg smo eliminisali u osmini, i Lyona u četvrtini finala. Pippo se vratio nakon povrede i postigao ukupno 17 golova u toku sezone, od čega 4 u LŠ.
Osvojili smo titulu Šampiona Evrope, nikad je nećemo zaboraviti, pobedili smo Liverpool, vratili smo im za sve. Da stvari budu još lepše, u Finalu je "Redsima" presudio SuperPippo sa dva gola. Dakle Atina 2007, noć koju će "Rossoneri" zauvek pamtiti.
Sledeće godine, sasvim neočekivana eliminacija od Arsenala u osmini finala, dok smo u Seriji A sezonu završili na 5. mestu, zbog čega je naredna Liga Šampiona izgledala drugačije, bez velikog Milana. Inzaghijev učinak u toj sezoni, bio je dobar, 18 golova na 29 utakmica.
Leto uoči 2008/09 bilo je obeleženo sa par zvičnih pojačanja. Stigao je Ronaldinho, a na pozajmicu smo vratili legendu kluba, Shevchenka. Ipak ni sa njima nismo napravili ništa, u Seriji A smo sa trećeg mesta posmatrali drugu uzastopnu titulu gradskog rivala Intera. Pippo je postigao 16 golova na 32 utakmice.
2009/10, fokusirani samo na Seriju A, međutim na kraju 3. mesto, Inzaghi postiže samo 5 golova na 33 utakmice.
Posle toga, konačno taj 18. Scudetto. Letnji prelazni rok doneo nam je Ibrahimovića, kao i Robinha, na zimu su stigli i Antonio Cassano, kao i Mark Van Bommel. Odlična igra Milana, i konačno titula prvaka Italije. Ipak u Ligi Šampiona opet eliminacija u prvoj nokaut fazi, ovoga puta Tottenham je bio uspešniji... Inzaghi nije bio u prvom planu, znalo se da za njega nema mesta, da je prostora za legendu sve manje, pa je dao samo 4 gola...
A onda i sezona koja je do juče bila tekuća, ostali smo bez trofeja, borili smo se do samog kraja, ali ipak je Scudetto otišao u ruke Juventusu. U LŠ konačno korak napred, međutim Barcelona nam nije dozvolila da odemo dalje od četvrtine...
Dakle 2011/12, pamtićemo je po mnogo čemu... Ostali smo bez naših legendi, bez naših šampiona. Najpre se obratio Sandro Nesta i saopštio da napušta Milan na kraju sezone, potom i Pippo, pa Rino, a onda i Van Bommel, Zambrotta, i Clarence Seedorf.
Tužni smo, došao je i taj dan kada ćemo se oprostiti od ovih velikih ljudi... Ostao je još jedan meč, protiv Novare, poslednje kolo Serije A, utakmica koja nema rezultatski značaj, ali utakmica koju nećemo nikad zaboraviti, dan koji ćemo pamtiti celog života, dan kada su crveno-crni dres poslednji put obukli naši šampioni.
Ono čemu smo se svi potajno nadali jeste gol nekog od njih, i to smo i dočekali. Iako smo gubili, i na poluvremenu bili u zaostatku, u nastavku smo pokazali da smo veliki tim... Flamini je izjednačio, a preokret je režirao, jedan jedini, legendarni, šampion SuperPippo.
Zatresao je mrežu, i pokazao klasu, pokazao veličinu, nije dozvolio da ostane bez ijednog gola u sezoni, zaplakao je i sam Pippo, u tom trenutku osećali smo se kao da smo osvojili titulu, naš Pippo je postigao gol...
U svom oproštajnom pismu Pippo je rekao mnogo lepih stvari od kojih su svim Milanistima suze krenule, igrač koji iskreno voli Milan, i koji će zauvek ostati upamćen kao veliki šampion...
Dolazimo do kraja ove priče, nadamo se da ste iz sve ovoga saznali nešto novo o Filippu, o čoveku kojeg ćemo uvek pamtiti, i kome ćemo uvek biti zahvalni za sve što je uradio za naš voljeni Milan. Od srca mu želimo sve najbolje u daljoj fudbalskoj karijeri, kao i u životu, želimo da naši igrači, budu srećni a mi ćemo nastaviti da pratimo naš voljeni Milan, i nadati se novim titulama i novim uspesima!
♥ HVALA PIPPO, HVALA LEGENDO ♥