Italijanski štoper heroj Rosonera koji su igrom u drugom poluvremenu i zaslužili trijumf u Derbiju della Madonina.
Inter je de fakto najmoćniji italijanski tim, ekipa sa najdužom klupom na Apeninima, jedini predstavnik Čizme koji s pravom može da se nada završnici Lige šampiona, ali svi ti epiteti vlasniku trofeja Serije A nisu bili dovoljni da pogazi ponos gradskog rivala, da ga mu sedmi put zaredom zavrne ruku, veže noge u čvor i pokaže ko je gazda u Gradu Mode. Nije Milan dao da (ne)slavna stranica istorije bude ispisana preko njegove grbače. Stisnuo je zube i u 5. kolu naneo Nerazurima prvi poraz ove sezone - 1:2.
Iako je kroz prvo poluvreme delio nesigurne lopte iz zadnje linije, iako mu na dušu (bar delimično) ide izjednačujući gol Intera, herojski plašt oko vrata je ogrnuo Mateo Gabija, čovek koji je nakon poraza od Liverpula, "ukrao" Strahinji Pavloviću mesto u startnoj postavi. Paulo Fonseka mu je ponudio priliku u jednoj od najvećih utakmica italijanskog fudbala, a italijanski štoper mu vratio trzajem glavom u 89. minutu. U prevodu - pobednosnim golom i za sada izvesno, makar kratkoročnim mirom na klupi Rosonera.
Pod pritiskom otkaza u zavisnosti od slike i rezultata 240. milanskog derbija, Fonseka je menjao formaciju, prvi put od starta sezone umesto u 4-2-3-1, počeo meč u sistemu 4-4-2 poslavši na teren istovremeno Tamija Ejbrahama i Alvara Moratu, ali slabo je ekipa tokom tri četvrtine utakmice hranila svoje špiceve.
Slika se promenila od sredine drugog dela kada je, do tada nezainteresovani Rafael Leao odlučio da se uključi u igru. A čitava Italija svesna je šta prečesto letargični Portugalac može kada mu se igra fudbal. Njegov neuspešan pokušaj iz 75. minuta da u kontri matira Zomera, te Ejbrahamov promašen zicer dva minuta kasnije bili su slika i prilika želje Rosonera da konačno prošetaju gradskim ulicama bez stida, da se promuvaju trgom ispred Duoma uzdignute glave. Inter je u tom voljnom momentu, da ostane gradski šerif pred kojim čaršija strepi i mahnito zatvara vrata i prozore, zaostajao. Zato je i izgubio te ostao na osam bodova iz pet utakmica - učinku koji sada imaju i Rosoneri.
Milan je ušao u meč daleko hrabrije od gradskog rivala, zanemario komplekse posle šest uzastopnih poraza u gradskim derbijima i odlučnost mu se isplatila. Više individualna, nego timska budući da je Kristijan Pulišić u desetom minutu prvo ukrao loptu Mhitarijanu, potom šmugnuo Čalhanogluu, te projezedo pored Benžamana Pavara. Tada već Jan Zomer nije mogao apsolutno ništa.
Potom, petnaestak minuta borbe za prevlast na centru igrališta, jalovi pokušaji da se osmisli kakva konkretnija akcija u protivničkoj trećini i tako sve do 27. minuta i prepoznatljive lopte arhitekte Nikola Barele. Sekla je vazduh dijagonala ka Federiku Dimarku koji je u saradnji sa Lautarom Martinesom, razoružao odbranu Milana. Kratak je bio Gabija, Emerson Rojal, ni za ono malo posla što je imao u prvom delu, nije zaslužio dnevnicu.
I pre i posle izjednačujućeg gola u režiji Dimarka, manjinska Milanova publika na Meaci najviše je strahovala od nebaždarenog Jusufa Fofane. Vezista na čijem je transferu iz Monaka sedmostruki šampion Evrope radi pola leta, svako malo je poklanjao lopte Nerazurima, bespotrebno rizikovao, uvaljivao ekipu u probleme. Na sreću, dovoljno daleko od šesnaesterca u kojem se u 42. minutu nestvarno usamljen našao Markus Tiram. Međutim, veto na peti ligaški gol najboljem strelcu Intera bravuroznom odbranom stavio je Majk Menjan. Da je ta lopta prošla do mreže, pitanje je kakav bismo Milan gledali u drugom delu. Ovako, Rosoneri su i drugo poluvreme otvorili konkretnije od protivnika.
Polako je tim, koji osim Pulišićeve majstorije za 45 minuta nije mnogo napravio, počeo da se budi. Gotovo se njegove linije. Gabija je počeo da hapsi po i pred svojim kaznenim prostorom, Emerson Rojal da se ponavlja na Intervoj polovini i šalje nezgodne lopte. Jednu takvu već u 46. minutu presreo je Leao. Sprečio je Zomer pogodak, ali Portugalac je manirom srednjoškolskog mangupa koji ciljano debelo kasni na žurku da bi svi sedočili njegovom dolasku, počeo da sreće pažnju na sebe. U prvom delu niti se nudio na svom levom boku, niti ga je zanimalo da pomogne odbrani. U nastavku znaci života, pa neshvatljivo stajanje na loptu, kada je Teo već pretrčao tridesetak metara i otvorio potencijalnu kontru. I to baš nakon što je Lautaro opasno zapretio Menjanu.
Od tog pokušaja Argentinca iz 72. minuta do kraja meča, šanse je ređao isključivo crveno-crni tim. I nije isključeno da će italijanski mediji od jutra osuti paljbu po Simoneu Inzagiju koji je u 63. minutu izveo i Čalhanoglua i Mhitarijan i Damfrisa (ušli Fratezi, Aslani i Darmijan). Verovao je drugopozivcima, ali izgleda da je platio ceh drastičnih promena u veznom redu iako su i Turčin i Jermen imali po žuti karton.
Tada je sredinom zagospodario Tižani Rejnders preuzevši dirigentsku palicu Rosonera. Njegova asistencija bez gledanja bi i zvanično postala "masterclass", da ju je Ejbraham pretvorio u gol. Ali imao je holandski reprezentativac dovoljno vremena da stavi šake na pobedu Rosonera. Savršeno je zavio loptu iz slobodnjaka i učinio Gabiju herojem. Moglo je da bude i ubedljivije da je Noa Okafor u sedmom minutu nadoknade unovčio zicer oči u oči sa Zomerom.
Objavi komentar