Milanu prekipele sudijske greške

Vlasnici Rossonera će na kraju sezone ispitati sve, od Piolija do Ibrahimovića, pošteđen samo Maldini.

Poništen gol Bennaceru protiv Intera u polufinalu Kupa Italije otvorio je stare prvenstvene rane koje bi mogle da koštaju Rossonere šampionskog trona. Za razliku od Bennacerovog projektila u mreži Handanovića koji je samo mogao da otvori pitanja plasmana u finale Kupa Italije (Inter je bio u prednosti 2:0 kada je zbog ofsajda Kalulua anuliran pogodak Alžirca) greške sudija na mečevima sa Speziom i Udineseom su koštali Milan direktno četiri ili pet bodova.

Valja podsetiti i na skandalozno suđenje Cakira u Ligi šampiona na meču sa Atletico Madridom na San Siru koje je, kad su se sveli računi, bilo presudno za prerani izlazak Milana iz evropskih takmičenja.

Zdrav razum navodi da se radi o seriji nesrećnih koincidencija, penalizujući ih za Milana, pošto je teško poverovati da se radi o internacionalnoj zaveri protiv kluba.

Stil familije Singer, odnosno fonda Elliott, je da se drži nizak profil kada su u pitanju komentari na suđenje. Tehnički direktor Paolo Maldini je otvoreno kritikovao rad arbitara samo posle meča sa Specijom koji je njegov tim izgubio na San Siru (1:2). Stefano Pioli je bio uzdržan do revanša polufinalnog meča sa Interom kada se prvi put naljutio otvoreno videvši poništen gol Benasera na televizijskom snimku.

U „Milanellu“ nisu svarili ni činjenicu da je u potpunosti izignorisan njihov zahtev da se utakmice Intera i Milana igraju istovremeno u poslednjim kolima šampionata. Osim pomenutih razloga koji su doveli Milanu situaciju da može lako da završi godinu bez trofeja, postoje i oni za koje su direktno odgovorni Paolo Maldini, Stefano Pioli i igrači.

Samo pet golova na poslednjih sedam utakmica, nijedan igrač Rossonera sa dvocifrenim brojem golova u Seriji A, Ibrahimovićeve povrede, Giroudov golgeterski post, Rebićevo nestajanje sa radara, skromnost Messiasa i Saelemaekersa, Diazova nedorečenost i Leaove promenljive igre su bili poznati ili lako predidljivi fakti gledajući karijere pomenutih igrača.

Greška Paola Maldinija i Massare je u tome što nisu doveli jednog, koliko-toliko, ozbiljnog napadača, alternativu za Ibrahimovića i Girouda koji zajedno imaju gotovo 80 godina. Dovođenje Lazetića iz Crvene zvezde je investicija za budućnost, ne potez za osvajanje titule.

Piolijeva odgovornost se bazira na nedovoljnoj inventivnosti, odnosno pronalasku formule za prevazilaženje problema koji traje već više od dva meseca. Ibrahimović nije Bog a ni bioničan koliko bi želeo da bude, Giroud je samo u Monpellieru tresao mreže kao pravi golgeter, Rebićeva krhkost kolena je bila poznata odranije, kao i limitirani kvaliteti Messiasa i Saelemaekersa. Diaz je veliki rebus i varijabila na kojoj ne može da se gradi šampionska titula dok su Leaovi usponi i padovi jedina konstanta u njegovoj igri. Kada se sve podvuče, uz veliki broj povređenih igrača tokom cele sezone, nismo mnogo daleko od istine kada Milanovu fudbalsku godinu definišemo kao čudotvornu. Pioli je, od materijala koji je imao na raspolaganju, napravio mnogo bolju pitu nego što je bilo ko mogao da zamisli. Šampionska titula bi bila samo šlag.

Valja napomenuti i da familija Singer nij najsrećnija načinom na koji Investkorp, potencijalni kupac Milana, već koristi u medijskoj kampanji svoju poziciju. Američki fond Elliott je preferirao pregovore u mnogo rezervisanijoj atmosferi i bez reflektora globalne pozornice. U svakom slučaju, posao bi trebalo da bude zaključen vrlo brzo, do kraja sledećeg meseca.

Promenom vlasnika Milana na sto dolaze i personalna pitanja. Prema informacijama iz okruženja fonda iz Bahreina samo Paolo Maldini nije pod lupom, njegovo mesto je sigurno. Svi ostali, od trenera Stefana Piolija do Zlatana Ibrahimovića su na ispitu i tek će se po preuzimanju kluba imati jasnija ideja u kom smeru će ići kadrovska politika Investkorpa.