Zbog čega je Pep Guardiola mnoge naveo na krivi put? Kako to da je Milan imao i lošijih sezona ali nikad manje nade? Balotelli će se već utešiti, ali navijač "Rossonera" ima razloga, ne za suze, već vrisak očaja...Za sve je kriv Pep Guardiola.
Kako to?
Nasledio je katedru u učionici u kojoj je odrastao, preuzeo, poput Mojsija, ploče od Barcinog vrhovnog božanstva, Johana Cruyff-a, protumačio ih na svoj način, generalno se držeći zapovesti. Naposletku, preveo je Katalonce preko pustinje do zemlje na kojoj su rađali trofeji.
Uspeh postavlja standard, nije mnogo prošlo, svi su pomislili da i oni imaju svog Guardiolu. Sedi, jedan, nije Guardiola napravio Barcelonu, već obrnuto, sistem je porodio pobednika.
Sama ideja je uvrnuta, kupili biste detetu "Ferari" da se obučava kada dobije vozačku dozvolu?
Naravno da ne, veliki klubovi su nagrada i lovor pobedniku, nikako poklon. Većina tih opita, čak i u strogo kontrolisanim uslovima, završi u krhotinama.
Zbog čega ja o ovome dok čekate srkanje domaće supe i zajedničko mljackanje na nedeljnom ručku?
Clarence Seedorf je u pitanju, teško da će danas imati apetit.
Uveli su ga u opustelu pećinu i očekuju da je napuni blagom.
Gledali ste sinoć Milan? Delovao je gore nego pod Allegrijem, ne zbog Seedorfa, naravno, jednostavno, Milan je loš, u stvari najlošiji, u poslednjih četvrt veka.
Bilo je gorih sezone, recimo 1997. je Milan završio kao 11. na tabeli, navijači su im zabranili ulazak na stadion posle onih 1:6 protiv Juventusa. Te godine nisu uspeli da prođu grupu u Ligi šampiona sa Portom, Rosenborgom i Geteborgom.
Ali, bilo je nade, sada je ona zakopana negde između Berlusconijeve nezainteresovanosti i zapovesti njegovih naslednika da se na održavanje tatine igračke troši mnogo manje novca.
Seedorf je žrtva, kakav tim će napraviti na leto, kada gornja granica plate bude 3 miliona evra po sezoni? Za to, danas, ne možete da dovedete, ne zvezdu, već igrača koji pravi razliku u prosečnoj Seriji A. Priče o povampirenju skautske službe su relikt devedesetih, španski i engleski klubovi su u ovoj deceniji daleko ispred, Seriji A ostaju restlovi.
Videli ste Balotellijeve suze?
Prevedene u osećanja, one su suočavanje sa realnošću, sopstvenom i nemoći tima. Tu ću se složiti sa Zvonimirom Bobanom, sama činjenica da je Milan probao da pravi tim oko Super Maria je prečica ka nevolji.
Jer, ono što vremenom počinje da zaklanja taj veliki potencijal nije samo njegova ćud, već nesposobnost da igra u kontinuitetu. To je samo vrh ledenog brega, Milan ima u odbrani čoveka koji prima 4 miliona evra godišnje, najviše od svih štopera u Seriji A. To su 4 miliona razloga, ne za plač, već vrisak očajanja, jer je su samo četiri tima ove sezone u ligi primila više golova od "Rossonera".
U pitanju je skup igrača koji su iz prosečnosti načinili iskorak, ali ne dovoljno dobar za tako veliki klub. Oni nisu birani, nego nuđeni na akciji, kao jeftiniji hleb u supermarketu. Možete se ponekad najesti, ali sva je prilika da će vas zaboleti stomak.
I na sve to Seedorf, legenda koja je na brzinu spakovala dres i obukla odelo. Pippo Inzaghi nije pao u takvu zamku, niti želeo da bude čuvar plaže u zimskom periodu, Holanđanin jeste.
Potrebno mu je vreme?
Svakako, ima sve vreme ovog sveta, uvek je tako kada lestvicu očekivanja spustite nisko. Ali, ostavite se priča o magičnim formacijama, čarobnim štapićima koji će uozbiljiti Balotellija, od Honde načiniti moćnu mašinu, naterati El Shaarawy-a da odraste za polusezonu. I u "menadžeru", morate da restartujete kompjuter jedno 10 puta da bi rezultat eksperimenta bio takav da se možete pohvaliti pred drugarima. "Mister" Clarence nema to dugme...
Njegova pita će ostati neukusna, sastojci su problem, ne kuvar. Seedorfov polaz, ma kakav bio ne može da donese ništa, sinoć je izgubio sa 3:1, jaz u je takav da Milan može da bude zadovoljan rezultatom, ličili su na vreću za udaranje. Tu provaliju je nemoguće preskočiti bez novca i trenera koji je neke lekcije već savladao.
Milan nema ni jedno, ni drugo, pa će i sledeće sezone juriti svoj rep.