Godinama su simboli Milana bili vrhunski štoperi, a očajni rezultati Rossonera poslednjih godina su za jedan od glavnih uzroka imali nedostatak komandanta odbrane...Štoper, štoper, štoper… Vapili su navijači Milana prethodnih godina za komandantom odbrane koji će obnoviti razrušeni bedem nastao odlaskom Thiaga Silve. Uz sve legende i majstore ofanzive koji su pisali istoriju Milana u prethodne skoro tri decenije otkako je počela era Silvia Berlusconija, uvek je temelj vrhunskih rezultata bila granitna odbrana kojom je dirigovao neki štoper vrhunske klase.
Danas se na vernost Rossonerima zarekao Alessio Romagnoli. Momak čiji transfer iznosi minimalnih 25.000.000 evra, a maksimalno i tri miliona više ako se ostvare bonusi je projektovan kao momak koji će podići zid ispres Milanovog gola. Međutim, iako se Milan posle dugo vremena otvorio za toliko čekanog štopera, mnogo je skeptika koji se pitaju: Da li je Romagnoli baš TAJ?
Od hodajućih legendi Baresija, Costacurte, na kraju i Maldinija koji se preselio sa leve strane u srce odbrane u jesen karijere, preko prefinjenog Alessandra Neste i na kraju brazilskog majstora defanzive Thiaga Silve, Milan je spao na niske grane što se štopera tiče.
Projekat sa Mexesom je bio drugi uzastopni neuspeh. Još 2006. je Milan doveo talentovanog Daniela Boneru iz Parme kao eventualnog naslednika Maldinija i Neste, ali je ovaj momak postao jedan od sinonima crnih dana crveno-crnih prethodnih godina. Proveo je skoro deceniju u Milanu i nikada nije iskoristio nijednu šansu. Crveni kartoni, očajne intervencije, skrivljeni penali… Dovoljno da stekne nadimak Lord i ostane upamćen kao hodajuća kastastrofa u dresu Milana.
Bonera, a potom i Mexes su samo bili uvod u niz nesrećnih kupovina za poslednju liniju. Oguči Onjevu, Sokratis Papastatopulos, malerozni Acerbi, Cristian Zapata, Adil Rami, Alex, na kraju i Gabriel Paletta nikada nisu uradili ono zbog čega su dovedeni. Rami i Zapata su imali neke retke svetle epizode, ali to je delovalo prilično jadno u odnosu na one koje su nasledili.
Kada je Milan dobio finansijsku injekciju i posle nekoliko godina ušao ozbiljno u prelazni rok, bilo je jasno da je svaki plan osuđen na propast ukoliko ne dođe vrhunski štoper. Pominjala su se mnoga imena. Miranda, Godin, Hummels, Nastasić, Abdennour i mnogi drugi, a završilo se dovođenjem Alessia Romagnolija.
Možda i pod pritiskom Juventusovog poslovanja i sjajnih izbora italijanskiih štopera, Rossoneri su se odlučili da kupuju domaće. Tas koji je prevalio na vagi je definitivno bio Siniša Mihajlović koji je u Romagnoliju video rešenje svih problema poslednje linije.
Mladi Italijan iz okoline Rima je eksplodirao kod Mihajlovića prethodne sezone. Za godinu dana je od anonimusa prešao put do zvezde prelaznog roka i igrača kojeg porede sa Alessandrom Nestom. Čak je zadužio i Sandrovu “trinaesticu”.
Ponikao je u Romi gde ga je u vatru sa 17 godina gurnuo Zdenjek Zeman. Isti učitelj koji je ka fudbalskom sazvežđu u dresu gradskog rivala lansirao Alessandra Nestu. Međutim, ništa kod Romagnolija nije odavalo utisak da će ga jednog dana porediti sa legendom Lazia i Italije. Dobio je solidnu šansu i kod Rudya Garcie, čak je korišćen i na poziciji beka, a Romini navijači se nisu preterano zabrinuli kada je prošlog leta pozajmljen Sampdoriji.
Mihajlović je u Romagnoliju prepoznao nešto posebno što drugi nisu i promovisao ga u komandanta odbrane sa samo 20 leta. Sa 30 utakmica u Seriji A, bio je najstandardniji član Sampdorijine odbrane koja je sezonu završila kao četvrta najbolja defanzivna linija u ligu. Iza Juventusa i rimskih klubova. Udeo Romagnolija je bio krucijalan.
Kada je pakovao kofere za iznenađujući transfer u klub koji je preko noći zavoleo, Mihajlović je obećao Romagnoliju da će ubrzo opet sarađivati. Naravno, Roma je odmah vratila svoje dete, ali ne da bi u njemu dobila pojačanje već finansijski vetar u leđa. Posle mnogo uzalud potrošenih para u prethodne dve godine dana, Vučici je bio potreban jedan ovako skup kapitalac koji će popuniti kasu.
Dva meseca je trajalo natezanje Rossonera i Rimljana o prelasku italijanskog štopera na San Siro. Gotovo ludačka tvrdoglavost Rome je više puta izazivala Gallianija da mu se digne kosa na glavi, samo kad bi je imao. Nije verovao Milanov transfer guru da u svom stilu neće uspeti da snizi cenu i na kraju je morao da plati baš onoliko koliko mu je traženo na početku. Njegov pregovaračke sposobnosti ništa nisu značile i sedmostruki prvak Evrope je na kraju je za Romagnolija iskeširao i prevelikih 25.000.000 evra.
Milan je dobio dugo čekano pojačanje u srcu odbrane. Na pleća mladog asa koji još nije osetio šta znači pritisak će biti svaljen veliki teret. Sa Nestinim brojem na leđima i tradicijom grandioznih Milanovih štopera, mladi Lazial će biti suočen sa ogromnim pritiskom. Bez adekvatnog partnera u srcu odbrane, moraće da blista kako bi opravdao status drugog najskupljeg defanzivca u istoriji Milana. Samo je Nesta skuplji, a trećeplasirani Japp Stam je dva i po puta manje koštao.
Mihajlović je dobio šta je tražio, a navijačima Milana ostaje da se nadaju da su i oni dobili ono što su čekali otkako su Thiaga Silva videli na promociji u Parizu sa dresom Svetaca. Bilo je od Romagnolija i skupljih igrača ovog leta u Seriji A, ali nijedan od njih neće biti pod takvim pritiskom kao mladi Italijan. Svaka njegova greška će se videti iz aviona i sve više će mu iznad glave rasti oblačić sa cifrom od 25.000.000 evra.
Milan je sada potrošio te pare na štopera i ko zna kada će opet… Sa Romagnolijem ne sme da bude kiksa. Ako levonogi mladić izdrži sav pritisak, pokaže se kao komandant odbrane i bude jedan od temelja povratka Rossonera u vrh italijanskog i evropskog fudbala, onda će Nestina “trinaestica” dobiti pravog vlasnika.
Nesta je treće najskuplje pojačanje u istoriji Milana, ali niko nikada nije osporio nijedan cent uložen u njegovo dovođenje… Da li će zbog Romagnolija žaliti Roma ili Milan?
(Mozzartsport.com)
Objavi komentar