Filippo Inzaghi će iz požara izaći sa strašnim opekotinama. Zbog čega su navijači Milana neznanjem osudili svoju legendu na još goru kaznu i kako su svi zaboravili da ovaj klub nije ni Roma, ni Napoli?Rekao sam vam već da su odmah posle medenog meseca, nerealna očekivanja su Filippa Inzaghija razvela od Milana. Pitanje je samo kada će se iseliti iz stana.
Njegovo pozajmljeno vreme neodoljivo podseća na poslednju jesen Maxa Allegrija, čuvar plaže u zimskom periodu kada klub nema drugo rešenje...
Pippo je preživeo ispadanje iz kupa, jednog nebitnog takmičenja koje je Milan u svom očaju, i nedostatku boljih iluzija, proglasio za cilj.
Silvio Berlusconi, uz sve ludorije, dobro zna da proceni vox populi, poruke sa depresivnih tribina zaštitile su Super Pippa od otkaza. Pokazale su, takođe, da gde god se navijači mešaju, to je kombinacija neznanja i želje da se bude u centru pažnje. Da se pita o nečemu i gotovo uvek promaši poenta.
Da, drugari, tačno je da se fudbal igra zbog onih sa tribinama, ali to automatski ne znači da novac za kartu donosi i pravo da se pitaš.
Optuživati Gallianija za propadanje je budalasto ili licemerno, izaberite sami.
Da se ovo dešava u Srbiji uvek bi bila prisutna sumnja da se tim palcem okrenutim nadole upravlja daljinskim iz neke kancelarije. U Italiji takve stvari su dekor, ali teraju gornje ešalone da idu linijom manjem otpora.
Od Gallianija, naoružanog budžetom koji ne dozvoljava snove se traži da vodu pretvori u vino. Milan je čedo korporacije koje više nije omiljeno, naslednike fudbal ne zanima, trpeće ga dok je ostareli roditelj tu negde.
Čujem pitanje. Kako pod suncem italijanskog juga cveta sa kasom poput Milanove?
Ostavite se priča o tome kako Roma i Napoli otkrivaju talente i sa malo novca uspevaju da izuče zanat za alhemičara. To je štivo za domaćice.
Teže je igrati u Milanu, premisa o jednačenju ne uzima u obzir pritisak pobeđivanja koji se očekuje od velikog kluba. Drugim rečima, nije čudno što većina tih izuma južne Italije kada ih izmestiš iz okruženja u kome su cvetali, uvenu uz natpis promašene investicije.
Milan je spektakl, i to tvrdi neko kome su omiljeni neprijatelj, to je nešto što je u Italiji najbliže zahtevu španskih divova, da se pobeđuje lepo, da se neguje klasa.
Kada jednoj takvoj tvorevini oduzmeš pravo da angažuje najspretnijeg bacača noževa, ili najsmešnijeg klovna, jasno je da će predstava biti bljutava.
Kakav je Inzaghi trener?
Niko ne zna, sujeta obično, što kaže jedan moj prijatelj, ograniči velikog igrača u životu posle, ne može da shvati da su kopačke mnogo udobnije od cipela.
Ako ćemo govoriti o slici Super Pippa u javnosti, često su ga crtali kao nezajažljivog, bilo da su golovi, bilo žene u pitanju.
Sa druge strane, da se pitao talenat za igranje, on bi danas bio činovnik u nekoj banci u Venetu. Njegov perfekcionizam se ogledao u neumornom treniranju, strogim dijetama, ritualima i veri da je treptaj oka dovoljan da se pobednik razlikuje od onog sa pognutom glavom.
"Ludak, ali bezazlen", kaže Andrea Pirlo kroz smeh dok objašnjava da Inzaghi nosi kopačke dok se ne raspadnu, da ih miluje sa strašću ljubavnika, verujući da će njihova propast doneti i njegov pad.
Taj izvođač radova, kakav je Pippo sigurno želi da bude perfekcionista i sada kada su na terenu drugi, da dobija pomoću detalja.
Ali, on ovde nema vremena da se bavi finim podešavanjima, čak i ako poverujemo da to ume, jednostavno mašina brunda, iskaču žice, ispada roba sa greškom.
Mogao bih do sutra o igračkim problemima Milana. Nabrojaću vam tri, odbrana je kao kupljena na pijaci ispod ruke bez deklaracije o poreklu, nemaju vođu, i gomilali su igrače ne na osnovu potreba, već prebiranjem po novčaniku i skrolovanjem liste slobodnih agenata.
Znate ono kad igrate FM, pa pogledate listu fudbalera koje možete da dovedete za "dž" na početku? E, to radi Galliani, samo je otišao na viši nivo, sa ljudima od krvi i mesa. I za razliku od vas nema mogućnost da resetuje komp i pokuša iz početka.
Pade mi na pamet jedna sjajna alegorijska priča Bukovskog, "Đavo je bio vruć" (mislim da se i zbirka tako zove) o čoveku koji je oslobodio Sotonu iz cirkusa i kasnije izgubio sve, kao posledicu dobre namere.
Kod Pippa je isto, to što su njegove namere plemenite nije dovoljno, kod ovog "Đavola" može da završi samo sa opekotinama. Kog stepena, odlučiće Berlusconi. Kad god to bude, prizor neće biti nimalo prijatan...