Genije o sukobu sa Capellom: Držao me je na klupi sve dok se nije umešao Berlusconi

Veliki crnogorski i jugoslovenski slikar Vojo Stanić jednom je pokušao da objasni kako nastaju njegove slike.

„Slika mora da ima cjelovitost, bez obzira na to koliko je sitničavo rađena. Dok radiš detalje, misli na cjelinu. To izgleda lako, ali ono što izgleda lako često je najteže. Najteže je biti genije, ali - njemu je lako.“

Je li lako Dejanu Savićeviću, jedinom fudbaleru na svetu koji je proglašen za genija?

„Novinar italijanske Gazzette dello sport Gennaro Bovolenta prvi me je nazvao Il Genio“, kaže Dejan Savićević. 

„Međutim, tek u maju 1994, nakon što je u finalu Lige šampiona Milan porazio Barcelonu sa 4:0, u Italiji je moj nadimak postao opšteprihvaćen.“

Tokom te sada već čuvene utakmice u Atini, Savićević je dao još čuveniji gol, zbog čega je veliki golman španske reprezentacije Andoni Zubizareta kažnjen: otpušten je iz Barcelone. Fudbalski znalci tvrde da ne čudi što je upravo snimkom tog Savićevićevićevog nezaboravnog i nebranjivog lob udarca, emitovanog na video-bimu, 1999. započela proslava stote godišnjice fudbalskog kluba Milan.



„Pred taj put u Atinu, u Milanellu, kampu Milana, posjetio nas je predsjednik kluba Silvio Berlusconi. Održao nam je prigodan govor, poželio nam srećan put, dobru igru... Već je bio krenuo ka izlazu, a onda se iznenada okrenuo i obratio mi se gotovo svečanim tonom:

‘Ako si genije, pokaži se sjutra, u meču sa Barcelonom!’

To su čuli svi igrači, trener, novinari... Sjutradan sam zaista odigrao utakmicu života“, seća se Savićević, kome je ponudu da igra za Milan uputio ne trener, već upravo vlasnik i predsednik kluba Silvio Berlusconi. Onima koji su sumnjali u to da je Savićević ona Milanova idealna desetka, Berlusconi je odgovarao:

„Kada Savićević igra, na stadionu se, sama od sebe, upale sva svetla, čim izađe, pada mrak.“

DUGO GREJAO KLUPU

Iako ga je predsednik nekada veoma uspešnog italijanskog fudbalskog kluba nesumnjivo obožavao, Genije je u početku u Milanu dosta dugo grejao klupu. I to voljom trenera Fabia Capella.

„Sa Capellom sam prvi put ušao u sukob negdje u zimu 1992, pred utakmicu Lige šampiona Milan - Anderlecht“, kaže Savićević.

Naime, tokom treninga sam čuo kako me je Capello stavio na spisak za put u Brisel, ali kao rezervnog igrača. Istog trenutka sam prekinuo trening i otišao da ga pitam o čemu je riječ.

U Milan sam došao kao formiran igrač, sa osvojenim Kupom šampiona, Interkontinentalnim kupom, statusom standardnog reprezentativca Jugoslavije; nijesam bilo ko! Rekao sam mu: ‘Ako mi ne dozvolite da igram, ne idem u Brisel!’

Malo je reći da je Capello bio šokiran. Zacrvenio se, počeo je da urla:

‘Moraš da ideš, čuješ li me?! Moraš!’

‘Ako mi dozvolite da igram, idem; ako ne - ostajem u Milanu!’, rekao sam i otišao u svlačionicu.


Poslije desetak minuta, pozvao me je Galliani, drugi čovjek Milana.

‘Dejo, nemoj da praviš probleme; idi na put’, molio me je. ‘Ne mogu da dobijem predsjednika Berlusconija, negdje je na Sardiniji; čim s njim stupim u kontakt, reći ću mu da ti se javi, da to sredite. Hajde, spremaj se!’

Nijesam htio da čujem! Galliani je nastavio da moli, da objašnjava da moram da slušam trenera, da od kluba za to dobijam platu...

‘Pa šta?!’, prekinuo sam ga. ‘Evo, daću vam platu, samo me pustite da igram!’

Rekao sam da ne mogu dalje da razgovaram, da sam bijesan i da ću mu kasnije javiti šta sam odlučio. Čim sam završio razgovor sa Gallianijem, isključio sam telefon, sjeo u kola i otišao u Švajcarsku. Nastao je haos!“

Naravno, italijanski novinari ubrzo su saznali za sukob Savićevića i Capella, pa su se u Milanu mogli čuti i predlozi da se Genije po hitnom postupku isključi iz kluba. Nikada se, naime, do tada nije dogodilo da neki igrač odbije da ode na put zbog toga što ga je trener upisao kao rezervu. Iako svestan šta je uradio, Savićević nije hteo da popusti „ni za živu glavu“! Pored toga, znao je da samo predsednik kluba o tome odlučuje. A Berlusconi je, kao i obično, bio na Savićevićevoj strani.

„Poslije tog incidenta, tokom utakmice sa Monacom u Ligi šampiona, na San Siru sam doživio ovacije. Ali ni to nije opametilo Capella, daleko od toga. U aprilu 1994. Milan je, recimo, meč sa Udineseom odigrao sjajno. Tokom prvog poluvremena sam bio ubjedljivo najbolji na terenu; tokom drugog, u prvih desetak minuta, napravio sam dvije stopostotne šanse, dodao loptu Lentiniju, koji je promašio prazan gol. Sjećam se da sam u jednom trenutku pogledao prema klupi i vidio Van Bastena kako se zagrijava. Na kraj pameti mi nije bilo da mi Capello sprema zamjenu. Međutim, čuo sam da sudija prekida igru, okrenuo se i vidio da podiže broj deset. Nisam mogao da vjerujem!

‘Genije, ideš na klupu!‘, čuo sam nekoga od saigrača.

Cio stadion mi se okrenuo naopačke. Izletio sam sa terena, bacio dres na klupu i uputio se direktno ka Capellu:

‘Šta je?! Zašto me opet mijenjate?!’, urlao sam.

Vidio sam da pomoćni trener izbezumljeno maše peškirom.

‘Marš u pi*du materinu!’, odbrusio sam i otišao u svlačionicu.“

Capello je ćutao, nije želeo da se raspravlja. Kasnije, kada je utakmica završena, Savićević je napravio novi skandal: odbio je da se sa ekipom vrati u Milano. Naravno, na kraju se, kao kakav deus ex machina, u sve umešao neizbežni Silvio Berlusconi, koji je posle razgovora s Capellom pozvao Savićevića i obećao mu da se tako nešto neće ponoviti. I nije se ponovilo.

(Newsweek.rs)
loading...
© 2012-2018 AC Milan Balkan
Powered by Blogger